LUKAVI ZEC I MAGARAC – priča za djecu
LUKAVI ZEC I MAGARAC – priča za djecu.
Lisica je imala jedno malo polje na kome su rasle velike i ukusne lubenice. Jednog jutra, otkrila je da je neko u toku noći ukrao nekoliko najzrelijih lubenica.
– Vidi, vidi – pomisli lisica – tajanstveni lopov je napravio rupu na ogradi i ušao kroz nju. Lopove jedan, srediću ja već tebe! Dajem ti svoju reč!
Rekavši to, lija napravi lukavu zamku. Uze jako uže i zaveza ga za vrh jedne grane. Od drugog kraja užeta napravi omču i postavi je na zemlju kod otvora u zidu. Onaj ko bude ušao kroz rupu biće uhvaćen u zamku i visiće naglavačke. Zadovoljna što je pripremila tako lukavu zamku, trljala je šape misleći:
– Sad ćemo vidjeti ko krade moje lubenice.
Oko ponoći, dok je lisica spavala dubokim snom, eto ti zeca, polako se približava zidiću u namjeri da uđe u polje sa lubenicama.
Zec se spretno provuče kroz rupu ali kako kroči u polje, stade na omču, ona mu se steže oko noge i grana ga povuče na gore. Za tili čas našao se viseći s glavom nadole, baš kako je to lisica i zamislila. Zec je odmah shvatio da je upao u zamku i sam se iz nje nikada neće izvući.
Dok se kradljivac tako koprcao, čuo je nečije korake. Bio je to magarac koji je prolazio tuda.
– Kume, Zeko, što radiš tako naglavačke obješen? – upita ga magarac.
– Ako obećaš da ćeš čuvati moju tajnu, reći ću ti da me je lisica zamolila da čuvam njene lubenice. – odgovori njemu zec.
– A zašto si obješen glavom nadole? To baš nije najugodniji položaj.
– Znaš, lisica je htjela biti sigurna da se neću uspavati, zbog toga morao sam da se zavežem za drvo glavom nadole.
– To je velika žrtva. Da li ti barem dobro plaća ta stara škrtica?
– S obzirom na napor, tražio sam da mi plati jedan novčić za svaki sat. Ali sam rekao da mogu raditi samo osam sati, ni minutu više! Ja nisam pohlepan!
– Kako si ti sretan! Jedan novčić za svaki sat, pa to je osam novčića za jednu noć! Ja toliku sumu nisam zaradio nikada do sada!
– Ma pusti, za mene je ovo samo šala. Mogu, ako hoćeš tebi da prepustim da čuvaš polje lubenicama. – zec lukavo upita magarca.
– Ako hoću? Naravno da hoću! – magarac uzbuđeno prihvati prijedlog i pade u zamku.
U tren oka, magarac odveza uže i oslobodi zeca. Zatim se on postavi u isti položaj.
Tek je počelo da sviće, kad eto ti lisice na polju. Magarac, mrtav umoran i bolan zbog nezgodnog položaja u kojem je visio, obradova se kad ugleda lisicu, misleći samo na svojih osam novčića i spremno odgovori:
– Dobro došla, lisice! Već osam sati visim ovako. Da li si ponijela ono što mi duguješ?
– Naravno da sam ponijela, huljo jedna bezobrazna!
Rekavši to, uze prut i poče da bije magarca. Jao, majko moja, kako ga je izudarala! Konačno, kad se umorila, odveza jadnog magaca koji bez daha pobježe. Dok se hramljući vraćao kući sav isprebijan, magarac je mislio: bio sam glup što sam poslušao onog ko mi je nudio laku zaradu!
